Drugačiji pogled na moć novca

Ovo će biti jedan kraći tekst o temi o kojoj sam dugo vremena imao limitirajući stav. S ozbirom na važnost novca u modernom sistemu u kojem živimo, često smo toliko opterećeni jurnjavom za njim da potpuno zanemarujemo naš pogled na novac i sve što se njega tiče. Sebe sam jedne prilike uhvatio sa stavom koji je glasio: kad ne bi bilo novca u svijetu, ne bi bilo ničega što novcem kupujemo. Ta tvrdnja je itekako pogrešna.

Možda su neki od vas ovo odavno shvatili i u tom slučaju vam želim čestitati. Ipak, sigurno ima još onih koji misle da novac stvara sve u sistemu, ali to nije tačno. Ljudi su ti koji stvaraju. Novac je samo ideja koju smo mi prihvatili kao sredstvo zamjene i vrednovanja proizvoda i usluga.

Naravno da se sistem trudi na sve načine kontrolisati koliko novca ima u opticaju i koliko šta košta diktirajući ono što mi zovemo standardom življenja. Zbog toga i imamo osjećaj da novca nikad nema dovoljno, da sve krupne stvari zahtijevaju nekakvu sreću ili ogromno bogatstvo kako bi se ostvarile. Možda baš zbog toga i dajemo veću moć novcu nego ljudima. Ustvari, istina je da novac nema nikakvu moć osim one koju mu mi damo ili dozvolimo da ima.

Sistem bi mogao sasvim normalno funkcionisati i bez novca. Mogao bi funkcionisati i s nekom drugom valutom ili s potpuno drugačijim odnosom cijena, tačnije standarda života (to je ideja koja je prije nekoliko godina inspirisala moj roman Omonepolis). Nama je tako nešto teško zamisliti jer smo toliku moć dali novcu da smo počeli vjerovati da svijet može bez ljudi, ali ne i bez novca. Prikažimo to malo slikovitije.

Ako neko želi izgraditi kuću bazenom, prostranim dvorištem i ukrasnim statuama, u sistemu će mu danas trebati dosta novca da to sve finansira. Ukoliko nema novca, ne može to sebi ni priuštiti na taj klasični sistemski način (neću računati poklone i druge okolnosti koje se tiču zaobilaženja prepreke u obliku novca). To ne znači da ne postoji materijal da se tako nešto izgradi, niti znači da nema ljudi koji to znaju napraviti, niti znači da ljudi ne žele raditi za tog čovjeka zato što ga ne vole. To samo znači da u današnjem sistemu resursi, znanje i usluge koje su potrebne da bi se tako nešto postiglo stoje iza novca.

Šta hoću ovim da kažem? Hoću da kažem da čovjek ne može sebi priuštiti tu kući samo zato što funkcionišemo po ekonomiji baziranoj na novcu kojeg rijetko ima dovoljno (planski). Ako bismo se danas svi dogovorili da uopšte ne koristimo novčanice ni bilo kakav drugi način plaćanja i da samo usmeno ili zapisima na papir vodimo računa o tome koliko trošimo i zarađujemo, sistem bi mogao funkcionisati identično. Naravno, govorim samo teoretski kad bi svi bili pošteni i vodili preciznu evidenciju svojih finansija. Dakle, papir kao novac, nama služi samo zato što ga svi cijenimo. On ne stvara resurse iz ničega, on samo ljude motiviše da nešto rade i stvaraju. Zato se možemo zapitati da li možemo stvoriti neki drugačiji sistem motivacije? Odgovor je naravno potvrdan. Samo je pitanje kakav sistem želimo.

O takvim stvarima treba razmišljati. Različita predznanja će pojedincima sigurno služiti da odu korak dalje, da dobiju bolje i kreativnije ideje, ali nikakva ideja neće doći ukoliko odbacimo svaku pomisao da je ovako nešto moguće.

Ovdje se ne radi o tome da je novac loš i da ga treba ukidati. Sistem samo koristi novac na loš način, tačnije na način da ljudima limitira slobodu, ali to nije problem novca nego onih koji njim upravljaju, koji ga stvaraju i određuju standard. Stvaranje nekog boljeg i humanijeg sistema mora uključivati i neki princip razmjene dobara i vrednovanja usluga. Kako će on izgledati? Odgovora je sigurno puno više nego što možemo i pojmiti. U suštini, to i nije toliko važno dokle god su ta rješenja bazirana na zadovoljenju stvarnih ljudskih potreba, ukoliko su tu da omoguće slobodu izražavanja, ukoliko stoje u skladu s ljudskom prirodom. Jer kad djelujemo s takvog polja, onda ukoliko nešto i krene po zlu, nećemo imati problem priznati grešku i ispraviti se. Međutim, ako nam namjere nisu čiste, onda dobijemo ono što imamo danas.

Nije novac taj koji stvara svijet. Ljudi stvaraju, a novac je samo alat i tako ga trebamo početi gledati.